kazanova

Ljudi, upomoć! Baš smo se spremali na maškare u pub, kad nam je puno nečeg sitnog i nevidljivog uletjelo u stan i počelo nas gristi. Zapravo, budimo realni, grize ih sve osim mene. Oni su sad u kupaonici, a mene šalju van da nekako dozovem pomoć, ali sam skroz bespomoćan jer su nam presjekli telefonske žice, a ne puste me van iz zgrade. Sad sam skužio da nisu primijetili Teov laptop, vi ste nam zadnja šansa da spasimo žive glave.

POJEST ĆE NAS SVE AKO NAM NETKO NE DOĐE U POMOĆ!!!!

Ja se sad vraćam u kupaonicu k njima, a vi obavijestite vatrogasce ili policiju ili ghostbusterse ili Hrvatski helsinški odbor ili bilo koga, samo pomagajte, preklinjem vas!

E, da - da nas ljudi prepoznaju i da nas se ne prepadnu kad uđu u kupaonicu : Robi je maskiran u Staljina, Irena u Playboyevu zečicu, Lucija u Supergirl, Teo u Indijanca (mada smo se dogovorili da će biti ananas!), a ja u bananu.





Joj, zamalo sam otišao, a da nisam napisao našu adresu. Dakle, za sve koji ne znaju, mi smo na... Kaj je sad ovo, kaj to cuka?

O, NE! IZGLEDA DA SU SKUŽILI KABE

Bok, ljudi, ja sam Kazo i ovo je moj prvi blog. Kako bi rekao veliki Humphrey Bogart, ja sam čovjek kao i svaki drugi, samo još malo više. Radost nalazim u malim stvarima. Volim sedmu umjetnost, kompjuterske igre i žene.

Obožavam prirodu, pa čak i zimi. Volim kad bijelo prekrije grad. Ne znam zašto, ali takve stvari me uvijek puknu na neku foru. Nedostaje mi priroda. Žalostan sam što je sve manje trave oko nas. Nitko više ne ide u šumu brati gljive. Sve je umjetno. Danas su svi u nekom spidu.

Ali budimo realni, tko sam ja da se javljam? Još jedan slabić koji uživa u mnogim nezdravim stvarima. Bombone, naprimjer, obožavam, premda znam da to nije dobro za zdravlje. Ali moj moto je: budimo realni, sve treba probati.